Fursaxa - Alone In The Dark Wood [2007 Eclipse Records]

[Endymion]

Fursaxa - Alone In The Dark Wood [2007 Eclipse Records]

"Alone In The Dark Wood" je peti po redu full-lenght album Tare Burke iz Pensilvanije poznate kao Fursaxa. Kao i prethodni albumi i ovaj je vrlo težak za slušanje. Muzički kritičari ga svrstavaju u acid i freak folk žanr a dodao bih i drone folk kao jednu od uočljivijih karakteristika. Međutim, to ništa ne govori o samoj muzici.

Na ovom albumu Fursaxa koristi instrumente kao što su balalajka, orgulje, zvona, flautu, mandolinu, gitaru, violinu, bendžo, itd. Svi ovi instrumenti zajedno sa njenim glasom koji zvuči kao da dolazi iz nekog drugog sveta stvaraju vrlo mračnu i u isto vreme psihodeličnu atmosferu. U jednom od intervuja za neki časopis koji sam imao prilike da čitam, Fursaxa tvrdi da ona svoju muziku sanja i da pokušava da svoje snove pretoči u zvuk. Pretpostavljam da otud potiče i taj "onostrani" osećaj prilikom slušanja njene muzike. Pored svega ovog u muzici ima nečeg čudno srednjevekovnog, starog, ali kada se stavi u savremeni kontekst sve to postaje uznemirujuće novo, gotovo zastrašujuće u svojoj hermetičnosti i udaljenosti od preovlađujuće kulture.

Tokom svoje muzičke karijere sarađivala je sa mnogobrojnim freakfolkerima - sa Helenom Espvall (iz benda Espers) je osnovala duo pod imenom Anahita ("Arcana en Cantos" iz 2007.), sa Gregom Weeksom (takođe iz Espers) je sarađivala na The Valerie Project, da navedem samo neke.

www.myspace.com/fursaxa
www.last.fm/music/Fursaxa
www.youtube.com/watch?v=6ZoUQt5QaeA (live)

[martians_egg]

ono shto ti percipirass kod fursaxe kao neslusljivo ja vidim kao mediokritetnost povremenih free-noise amaterizama u goloj chinjenici da izbacuje par albuma godisnje _raskorak izmedju cd-r hiperproduktivizma  i kvalitete (ono shto je jedna od kljucnih boljki free-folkera, sound-artista i ostalih "modernih"). ono shto mi se svidelo od nje_je novi chapter nico-desert shore_martirizama (kljuchan krivac john cale sa svim tim aranzzmanima) a ccini mi se nepostojecji linak izmedju nico i fursaxe je alicia rose (miss murgatroid) sa svojim avangardno buccnim dekonstrukcijama armonike i srodnim sm relikvizmima. omiljenosti : mandrake i lepidoptera.

[pawwa]

Nisam čuo album, ali ovo što sam čuo jutjuba i majspejsa nije loše. Bolja je stvar sa majspejsa, emotivnija je što je razlog iz kojeg nešto prevagne na moju stranu. Album nisam čuo još uvek...

[Endymion]

ono shto ti percipirass kod fursaxe kao neslusljivo ja vidim kao mediokritetnost povremenih free-noise amaterizama u goloj chinjenici da izbacuje par albuma godisnje _raskorak izmedju cd-r hiperproduktivizma  i kvalitete (ono shto je jedna od kljucnih boljki free-folkera, sound-artista i ostalih "modernih").

Nisam na to mislio. Meni je teška atmosfera njenih albuma. A što se tiče "hiperprodukcije" - to može važiti za neke (Charalambides mi ovde pada na pamet), međutim to ne bih automatski izjednačio sa nekvalitetom. Sivđa mi se ideja home-made samoizdatih cd-r jer ih to stavlja izvan kruga produkcijskih i izdavačkih kuća, te pritiska da budu komercijalni ma koliko label bio "underground". A sad ako neko ima potrebu da izdaje svakog meseca ono što smuti kod kuće, tim bolje ukoliko mi se sviđa ono što rade.