IDM - Intelligent Dance Music

[pawwa]

IDM je akronim za Intelligent Dance Music, eksperimentalni podžanr elektronske muzike. Iako se generalno smatra da je naziv žanra prilično loš (druga muzika je neinteligentna, da li glupi ljudi mogu da slušaju IDM?), Intelligent Dance Music je obično igra za um nego za telo. Priča počinje kada je, danas vrlo poznata, izdavačka kuća Warp Records u 1992-oj godini izbacila kompilaciju pod nazivom Artificial Intelligence na kojoj su se pojavili Autechre, The Dice Man (Aphex Twin), UP! (Ritchie Hawtin, odnosno Plastikman), Speedy J, The Orb i ostali. IDM je karakterističan po svojoj kompleksnoj izvedbi i eksperimentisanju sa ritmom, a zvuči kao da same mašine prave muziku. Nalazim da je IDM muzika emotivna, melanholična, depresivna i lična. Geek muzika za asocijalno, usamljeno kućno slušanje.


Artiste koje bih preporučio kao entry-level su:

1. Autechre - (paragon IDM-a, Glitch-a i muzičkog eksperimentisanja, probajte EP7 album)
2. Aphex Twin - (kategorisan kao i drill`n`bass, probajte Druqks album)
3. Venetian Snares - (breakcore, probajte Huge Chrome Cylinder Box Unfolding i Rossz Csillag Alatt Született albume)
4. Boards Of Canada - (neverovatan downtempo za svaku preporuku, albumi Music Has the Right to Children i Geodaggi)
5. Squarepusher - (album Do You Know Squarepusher)
7. Arovane - (albumi Atol Scrap, Icol Diston, AER (Valid))
8. Monolake - (tehnotičan dub, albumi Cinemascope i Momentum)
9. Apparat - (album Tttrial And Error)
10. Amon Tobin - (album Bricolage)


Važna napomena jeste da ovi artisti i albumi nisu 100% definicija IDM-a, pa kao ne postoji nešto drugačije, već naprotiv: današnji IDM je vrlo raznovrstan, postoji dosta drugih artista sa drugačijim stilovima. Nabrojani artisti su otprilike oni za koje bi svako trebao da zna ako hoće da se upozna sa IDM-om. Ja sam sa njima počeo ;-)


Video:

http://www.youtube.com/watch?v=nfwD05XA2YQ - Autechre Gantz Graf
http://www.youtube.com/watch?v=-vbv5J3uA6Q - Venetian Snares - Vida
http://www.youtube.com/watch?v=k-CtxzSMAYc - Robert Henke (Monolake) na njegovom Monodeck II kontroleru
http://www.youtube.com/watch?v=Qwe10iDlFQo - Aphex Twin - Vodhosbn
http://www.youtube.com/watch?v=NJkDLBQn1Ho - Apparat live @ supperclub

[alex]

Nalazim da je IDM muzika emotivna, melanholična, depresivna i lična. Geek muzika za asocijalno, usamljeno kućno slušanje.

ne bih se slozila da je melanholicna i depresivna, pogotovo ne Arovane, Beefcake ili recimo Proem, dok na primer Gridlock ume biti itekako melanholican. doduse, sve su to subjektivne senzacije, zato je i tako raznovrstan zanr. ja to vise volim da zovem new age klasika, gde harmoniju prave ne samo instrumenti vec svi zvukovi, klikovi, ritam i shum, koji su veoma jasno promisljeni, pogotovo kod nekih artista kao sto je recimo Richard Devine.

sto se tice usamljenog kucnog slusanja, mislim da je to samo zato sto, nazalost, u nasim krajevima nije rasprostranjen ovaj tip muzike. u inostranstvu ima jako puno live-act-ova koji su itekako poseceni, kao i performansa uz razne izlozbe, video projekcije itd. sto ce reci, muzika je prefinjenijeg karaktera u odnosu na klasicni dance zanr (i sve sto spada u njega) i zato je mozemo cuti pre u muzeju nego u klubu.

sa druge strane, definicija fanova na soulseek IDM sobi: Internet Dork Music mislim da je prikladnije takodje, iako zvuci komicno

[pawwa]

Neverovatno koliko se ukus može razlikovati, meni Arovane i Proem jesu melanholični i depresivni (ne u nekom samoubilačkom smislu). Ja njih stavljam u isti koš sa: Apparat, Murcof, Telefon Tel Aviv, Lusine ICL, Mr. Projectile, Xela, Funckarma, Jega ponekada, ruska Vesna, Yasume ... To je ta neka ekipa gde svi rade sličan fazon, glitchy, emotional and deep.

Evo baš prevrćem muziku, meni je sve ovo melanholično:

1. Arovane - Revart.amx
2. Arovane - Thaem Nue
3. Arovane - Evlecc - kakav master!
4. Arovane - Torn
5. Arovane - Andar
5. Proem - Invisible For All - uh ovo je killer
6. Proem - Deep Like Airline Failure - 
7. Proem - No.imback
8. Proem - We'll Be Mostly Golden

Itd... Beefcake i Gridlock nisam puno slušao, tako da za njih to ne mogu da kažem.

[alex]

a Cry Osaka Cry?
a Lillies?

poslusaj kako su happy

[pawwa]

Cry Osaka Cry je super naziv i zbog toga sam puno očekivao, ali mi se pesma ne svidja. Lillies -- ne mogu da se setim kompletnog albuma... Moracu sutra da se podsetim  Mada, jeste, ima Arovane i srećnih, i deep, i tužnih stvari.

[Zyclon B Zombie]

Meni IDM ponekad može da bude vrlo uznemirujući.

Od Apex Twin pesma Girl-Boy Song me užasno podseća na epizodu stripa Dylan Dog u kojoj su Diznijevi junaci ubijali decu. Ne znam zašto ali mi se non stop javljaju ti prizori dok slušam tu pesmu.

Ne kažem da je Apex Twin loš, samo u meni budi neke čudne asocijacije. 

[sektosikso]

Neverovatno koliko se ukus može razlikovati, meni Arovane i Proem jesu melanholični i depresivni (ne u nekom samoubilačkom smislu). Ja njih stavljam u isti koš sa: Apparat, Murcof, Telefon Tel Aviv, Lusine ICL, Mr. Projectile, Xela, Funckarma, Jega ponekada, ruska Vesna, Yasume ... To je ta neka ekipa gde svi rade sličan fazon, glitchy, emotional and deep.

Evo baš prevrćem muziku, meni je sve ovo melanholično:

1. Arovane - Revart.amx
2. Arovane - Thaem Nue
3. Arovane - Evlecc - kakav master!
4. Arovane - Torn
5. Arovane - Andar
5. Proem - Invisible For All - uh ovo je killer
6. Proem - Deep Like Airline Failure - 
7. Proem - No.imback
8. Proem - We'll Be Mostly Golden

Itd... Beefcake i Gridlock nisam puno slušao, tako da za njih to ne mogu da kažem.

slazem se sa tobom...ali ne znam kakve to veze ima sa ukusom...to je jednostavno tako, veliki deo idm-a je melanholichan, depresivan...po svim teorijama viliama basinskog

[pawwa]

Da, i po meni je IDM melanholičan, deep, zato ga i volim, a što se tiče ovoga o ukusu, pogrešno sam se izrazio. Hteo sam da kažem koliko su različite emotivne reakcije na muziku, ali opet to nije tačno u ovom slučaju jer i Arovane i Proem rade i tužniju i srećniju muziku.

[sektosikso]

sve je to hard core

[vsnrs]

I ja osecam melanholiju, pogotovo u pesmama kao sto su Dawn Chorus i generalno na Incunabuli, kod kasnijeg otekrea mi je vise zastupljen drukciji, hladnij zvuk...pohoda na novi svet. Volim taj robotizovani zvuk i osecaj koji generalno neki albumi ostavljaju..naravno nije tako kod svih albuma, kad slusam npr Eutow ili Teartear ja se jako ali prijatno uzmenirim, i prebacim u neki distopijski svet ("pomaze" sto toliko volim SF)

tu je jos jedna individuelna stvar - ja u toj muzici osecam talase, more, plivanje, letenje, mozda zbog tzv "nepravilnog" zvuka ..a ja sam 'ocpinjena' time i to sve osecam u muzici nabrojanih sastava

sta znam, ponekad ne mogu da izdrzim koliko mi je odredjena muzika lepa. :o

[alex]

pa da, bas je to poenta, IDM budi emocije, kakve god da su. svaki zvuk ima svoju pricu, ljudi imaju drugacije impresije ali uvek postoje jake impresije : )

[Nemanja]

Ono sto je meni jako zanimljivo kod IDM muzike, jeste da je to jedan od retkih muzickih pravaca koji dobija tu vanvremensku dopadljivost (da se tako izrazim) hocu da kazem da ukoliko slusamo album iz '94 on se nece puno razlikovati od albuma iz 2008 ..
Mislim da to samo govori o kvalitetu ljudi koji proizvode ovakvu muziku....
to je sve sto imam da kazem 

[pawwa]

^Ja se, lično, ne bih složio.

Retke su stvari koje su po meni vanvremenske u IDM-u, verovatno iz razloga što se producenti dosta oslanjaju na aktuelnu tehnologiju. Dakle te stvari iz 94. moraju biti mega-kul da bih ih slušao. Da nisi preterao sa baš 94. godinom?

Hmm, vanvremenska IDM stvar može da bude po meni Autechre - Garbagemx36

[vsnrs]

pa nije preterao..jbte od kad su incunabula i amber?

[pawwa]

Znam, ali to su skoro jedini albumi koji su OK iz tog vremena, ali po meni nisu vanvremenski.

Možda još AFX - Bubblebath 4 i Oval - Systemisch, ali ni to ništa nije posebno toliko da ga nazovem vanvremenskim.