Iako već pripadaju prošloj deceniji/veku, njihov zvuk je dosta univerzalan i podjednako zanimljiv danas. Nisam dovoljno upućen u žanr da bih mogao da tvrdim, ali čini se da su Porter Ricks bili među pionirima dub techna, koji je očigledno popularan trenutno.
Biokinetics (1996) realno ne zaostaje za 10 godina mlađim albumima, sa svojim minimalnim ritmom i ehoima u moru šumova. Kao što i sami kažu:
"The nautical view evokes a clear vision, something freeing. The club as a diving platform, and techno as a nautical sound experience, a project that lies between clubs and art.". Ako naiđete na ovaj album, imajte u vidu da je nije zahvalan za slušanje u uslovima lošeg ozvučenja - ja upravo na kvalitetnijim zvučnicima, tj. monitorima, po prvi put otkrivam mnoštvo skrivenih detalja i stvarnu mekoću basa (pogotovo na numeri
Biokinetics 2).
Redundance vol. 2 (12", 1997) je nešto razigranije izdanje; dok numere
Redundance 3 i
4 relativno podsećaju na stvari sa Biokinetics, na
Redundance 5 i
6 se nazire trag nekog drugačijeg, neuobičajenog stila.
Iako su mi i prethodna dva izdanja vrlo dobra, moj lični favorit je zapravo album koji je potpisan kao
Porter Ricks & Techno Animal - Symbiotics (1999). Ovo je već nešto osetno drugačije, vrlo inspirativno i na momente zarazno izdanje, sa posebno fenomenalnim početkom i krajem. Nije tako lako za opisati, te je moja preporuka da nekako nabavite ovo, vredi 100%.
