Nikola Vranjkovic - Zaovdeilizaponeti

[Nemanja]

Kad smo vec poceli da pricamo o domacim new wave/ rock muzicarima (tema : luna/ la strada), mislim da bi bilo malo glupo a da ne pomenemo Nikolu Vranjkovica (Block Out) i njegov solo album.



da vam ja ne bi pricao o njemu evo sjajne recenzije :

Nakon beskrajnog tumaranja po nepreglednim Block Out poljima, umoran i rezigniran, ali odlučan u svojoj namjeri, Nikola Vranjković, tekstopisac, kompozitor i aranžer kultnog beogradskog sastava, publikovao je prvi kantautorski album. Mnogi su iščekivali taj projekat (prije svega muzičari, jer je njegov pečat "ovjerio" mnoga "tuđa" izdanja), sa željom da vide da li je, i koliko, pobjegao od zvuka matičnog benda. I ja sam spadao u tu skupinu, čak bio i prisutan dok se album porađao na osmom spratu u sobi sa akvarijumom. Nije bilo puno drugačije. Bilo je skoro isto. Atmosferom, ne instrumentima. Na CD-u koji je sastavnim dijelom knjige-prvijenca N.V. (nije bio samostalno u prodaji) preovladava akustičarska forma, kao i ono što bi se kod Dylana nazvalo poluelektričarskom. Po principu "jedan naspram svih", "with a little help of my friends" Vranjković je uletio u eksperiment igranja sa samim sobom, istraživanja tragova koje su ružni događaji što su za nama ostavili u njegovom pijesku. A pijesak, mek i raskošan. Akustična gitara i "suvi" glas izvanredno pocrtavaju sive beogradske pasaže, pjesme se smjenjuju gotovo neprimjetno, pa se stiče utisak da je sve, u stvari, jedna pjesma ili jedna pozorišna predstava, podijeljena na raznorodne činove. Vranjkovićeva monodrama odsvirana i otpjevana "kao da ceo svet spava". Ono što plijeni je jednostavna, ali efektna produkcija, kristalni zvuk akustične gitare (ko ne zna na njoj da svira, džabe mu sva pomagala), uvođenje pravih instrumenata u pravo vrijeme (Vitasovog klavira, pravih a ne sintetizovanih gudača, te Kojotovog "povećerje" trombona), a sve u funkciji osmišljavanja slika nagomilanih iznutra. Ako kod Block Outa dominira gusta, teška atmosfera tame, naročito podcrtana Vranjkovicevim (električnim) gitarama, ovdje je tama veselija, ispunjenija zvukovima, ovdje se autor raduje tami, jer s njom iznova tvori koloplet u igri cija pravila sami izmišljaju. Depresija, dakako, ali kreativna depresija, nizanje pitoresknih slika ("Kosa crvena kao sveža krv / K'o zemlja kad drhti na sekund pre smrti"), detalji brižljivo brušeni ("Svetlost na mome dlanu"), priča o usamljenom revolverašu u avetinjski praznom gradu... Ljubavna poezija? Da, naravno. U Vranjkovicevom opusu najogoljenija do sada. Nikada to tako eksplicitno nije pokazivao, njegove su emocije bile uvijek alegorijski prebacivane na imaginarnog glavnog junaka i junakinju. ("Ja i ti, mi smo život glumili"). Možda iz cjeline iskaču vijatovljevski postavljene 'Mali pas' i 'Obolenjce', zezarije - stupidarije na zadatu temu (bez njih bi ocjena albumu bila čista petica, a sa ovom zadrškom profesor bi s lakoćom upisao jedno "minus"), ali da nije njih, onako besmisleno apsurdnih, manje bi do izražaja došli takvi dragulji Vranjkovićevog rada kao što su 'Svako putuje za sebe', 'Armatura 2', 'Bar na kratko' i narocito floydovski oplemenjena i aranžirana 'Sretenje. CD (soundtrack knjige?) zatvaraju (opet Floydi) zvuci Beograda "na tri minuta od Slavije", u kolažu 'Nekropolis'. Ovim je albumom Vranjković definitivno pokazao kako solo albumi treba da izgledaju. Ovim je albumom Vranjković definitivno napravio svoju 'Nebrasku.

izvor : http://www.monitor.hr/glazba/recenzije/0006/vrankovicomot.htm

Ko god voli akusticnu gitaru, mracne pedove, cudne zvukove i dosta mracne, melanholicne, depresivne teksove NE SME da propusti ovo izdanje.

[Zyclon B Zombie]

eksperiment igranja sa samim sobom   

Moram da priznam da sam se baš razočarao u Block Out i Nikolu Vranjkovića kad sam počeo da slušam Lunu tj La Stradu.
Zašto ?

Poslušajte Amazon od Lune i Plavi Tonik od La Strade i biće vam jasno, ako ni dalje ne kontate onda ne znam šta da vam kažem.

Neću da pljujem bend koji sam strašno voleo do neke svoje 19. godine ali izvesno je da su Vranjković & Co. upali u kolotečinu i da se samo ponavljaju.

Ono što sam čuo od njegovog solo albuma me podseća na neke pesme sa albuma San Koji Srećan Sanjaš Sam a sa druge strane album Ako Imaš Skim I Gde podseća na predhodni pomenuti.
Izgleda da Vranjković previše sluša Slayer, Tool, Pink Floyd i pomenutu Lunu tj La Stradu, zaista se osećaju uticaji na kilometar i bojim se da ako objave skoro neki studijski album da se to neće mnogo razlikovati od onoga što radi u zadnje vreme.

[Nemanja]

upravu si za dosta stvari.
Ali ipak ih i dalje volim  . Mislim da Nikola ima to nesto sto je potrebno srpskoj sceni, i to ne toliko u muzici koliko u tekstovima bar po mom misljenju.

[Zyclon B Zombie]

Oh da, pa ne odričem se onoga što sam voleo i do čega sam mukom dolazio u vreme dok se muzika uglavnom na kasetama distribuirala.

Samo kažem da mi je žao što su izgleda došli do nekog plafona i ne znaju kako dalje da funkcionišu.

A što se tiče Nikolinog producentskog rada mislim da njegova dela govore sama za sebe, mnogi ga angažuju.
Čak je jedno vreme i svirao u bendu Satana Panonskog.

[pawwa]

Nikakve posebne emocije nemam prema bendu Block Out, ni prema pevaču (čak ga prilično ne volim). Ono što mi nije loše i volim da poslušam je recimo majdan, čarobni akord i nije loša protiv sebe i možda kao neki drugi trip blentostamin.

Generalno ti tužniji akoridi i distant atmosfere mi više dgovaraju, a to oni znaju da rade, mada po meni pevač kvari najviše stvar. Nisu loši tekstovi, nego ne znam on mi je problem nekako, ali opet kada pogledaš kako svi naši pevači pevaju (isti fazon uvek), onda Nikola i nije loš.

[Nemanja]

sta ja znam ja ih pre nisam gotivio dok ih nisam odgledao uzivo.
A onda ... odusevila me je njihova "poremecenost" znace na sta mislim svako ko ih je gledao

[Zyclon B Zombie]

...kako svi naši pevači pevaju (isti fazon uvek), onda Nikola i nije loš.

Nikola ne peva u Block Out nego Mita.
Ti si mislio na onaj dubok glas, jel ?
To je Mita.
Razumeo ?
Mita. 

Gledao sam ih uživo više puta i najviše bih voleo kad počne ono krljanje u pesmi Trenje, to je uvek bilo opasno, naravno i Manastir je razvaljivanje.
 


Hteo bih da pomenem još dva benda koji imaju baš taj autentični zvuk kao Block Out: Bjesovi i Ništa Ali Logopedi.

  RAKIJA, GIBA, KAMA I VESELJE 

[Nemanja]

Sto se tice bjesova tekstovi i mogu da prodju ali muzika mi je previse cista, normalna. ipak volim ekprerimentalniju, psihodelicnu buku 

[pawwa]

E pa da onda je Mita, valjda LOL : D

[Endymion]

Slušao sam ih prilično aktivno pre dosta vremena, nekih 8 godina ili tako nešto (valjda je ta posvećenost bila do teenage angst, šta li) ali sad ne mogu da ih smislim. Tačno pamtim trenutak kad su mi preseli za sva vremena.  Sad sam u nekim potpuno drugačijim registrima i ne pada mi na pamet da im se vraćam.

[Zyclon B Zombie]

Sto se tice bjesova tekstovi i mogu da prodju ali muzika mi je previse cista, normalna. ipak volim ekprerimentalniju, psihodelicnu buku 

To je razumljivo ali svakako bi bilo bezveze da imaš gomilu bendova koji isto zvuče, zar ne ?

Imaju i Bjesovi dosta eksperimentalnog zvuka, čak i previše za moj ukus, na albumu Sve što vidim i sve što znam, tu su zaista pregnjavili kao i Block Out na Ako imaš sa kim i gde.

Ja se isto kao i Endymion sećam kad su mi dojadili Block Out ali volim da ih čujem tu i tamo.

Da nema neko spot za pesmu Trenje ?
Ja ga imam na nekoj VHS kaseti ali ne i u digitalnom formatu.
Bilo ko ?

[Nemanja]

Da nema neko spot za pesmu Trenje ?

ako znas neki program da ga skinem sa dvd-a imacu ga

[Zyclon B Zombie]

Kako to misliš ?
Pa imaš gomilu konvertora i splitter-a, nema tu neke posebne glavobolje oko toga 

[Nemanja]

Kako to misliš ?
Pa imaš gomilu konvertora i splitter-a, nema tu neke posebne glavobolje oko toga 

ma ne mislim da je glavobolja, samo sam lenj da trazim

[Zyclon B Zombie]

Onda ti preporučujem Total Video Converter.
Ne možeš pogrešiti sa softerom koji ima u nazivu reč TOTAL